Геолог Светолик Радовановић

Светолик Радовановић је био српски геолог, члан Српске краљевске академије, професор Универзитета у Београду и први министар привреде у Србији.

Биографија

Рођен је 23. марта 1863. године у селу Прћиловици код Алексинца. Гимназију је завршио у Нишу, а затим је студирао на Великој школи у Београду. Дипломирао је 1885. године на Природно-математичком одсеку. Након тога, наставио је школовање у Паризу и Бечу, где је докторирао геологију 1891. године.

По повратку у Србију, запослио се као професор геологије на Великој школи, где је предавао до 1928. године. Био је један од оснивача и први председник Српског геолошког друштва.

Научни рад

Светолик Радовановић је био један од најзначајнијих српских геолога. Бавио се стратиграфијом, палеонтологијом, петрографијом и хидрогеологијом. Његови најзначајнији радови су:

 * „О тријасу у Србији“ (1896)

 * „О кретацејском флишу у источној Србији“ (1897)

 * „Геологија околине Београда“ (1902)

 * „О терцијарним наслагама у Србији“ (1903)

 * „О рудном богатству Србије“ (1904)

Радовановић је био пионир геолошких истраживања у Србији. Његови радови су поставили темеље за даљи развој геологије у Србији и били су од великог значаја за експлоатацију рудних богатстава земље.

Политичка каријера

Поред научног рада, Светолик Радовановић је био активан и у политичком животу Србије. Био је члан Народне радикалне странке и министар привреде у неколико влада. Као министар, залагао се за развој рударства и индустрије у Србији.

Наслеђе

Светолик Радовановић је преминуо 17. јула 1928. године у Београду. Његово дело је од великог значаја за српску геологију и науку уопште. Његово име носе многе улице, школе и институције у Србији.

"Национална историја српског народа" - Битка код Пантина

Након пораза српског великог жупана Уроша II на Тари 1150. године, Ромејско царство је потврдило своју власт над Рашком. Ромејски цар Манојло Комнин утицао је на одлуке у Рашкој и на постављање великих жупана. У једном тренутку, највероватније 1165. године, на рашки трон поставио је Тихомира, сина Завиде, а његовој браћи потврдио удеоне кнежевине. Чест Стефана Немање обухватала је жупе Топлицу, Ибар, Расине и Реке. Био је позван на виђење са царем негде у нишкој области, вероватно са својом браћом, када је добио царски сан и Дубочицу. До свађе са браћом долази око зидања цркве Св. Николе у Топлици током 1165. године. Стефан Немања је утамничен али је успео да побегне и да постане велики жупан 1166. године. Велики жупан Стефан Немања почео је са нападима на Котор и византијску Хрватску. Ромејски цар Манојло Комнин одлучио је да помогне Немањину браћу, Тихомира, Страцимира и Мирослава, и да им пошаље војску. Велики жупан Стефан Немања је окупио војску од жупана који су му били верни и дошао је до Звечана. Битка се одиграла код села Пантино, код данашњег Вучитрна а Стефан Немања је однео победу у тој битци а Тихомир се удавио у реци. О бици је писао, тада велики жупан, Стефан Немањић у житију посвећеном Св. Симеону, наглашавајући да је била силна:

"И разгна и расеја тада овај Свети непријатеље своје по земљама иноплеменим за зла безакоња њихова. И мисли своје недостојне остварише наговором сотониним у грчком царству, да ту помоћ добију, трудећи се да убију Светога и да његове добре намере и дела разоре и до краја искорене, али које не послуша Бог. И, најмивши грчке војнике, Фруге и Турке и друге народе, пођоше на Светога и уђоше у отачаство његово, на место по имену Пантин...Сутрадан одмах стекоше се на битку снажну и силну. Божјом помоћу и светога и преславног мученика Христова Ђорђа победи непријатеље своје, иноплемене народе, и падоше од оружја сви, и нестаде им помена са земље. Учинив битку ту, један од законопреступне браће његове сврши, утопив се у води, да се збуде реч пророка Давида: "Ров изри, ископа, и упаде у јаму коју начини." И, уистину, обрати се болест на његову главу, и на теме његово његова неправда сиђе."

Криви торањ у Пизи

Криви торањ у Пизи је једна од најстаријих грађевина из средњег века. Он није одувек био такав, разлог његовог кривљења је меко тло на коме се налазио темељ за торањ. Темељ за торањ је поставио Бонано Писано 1173.године, радио је на њему до 1185.године, када је изненада нестао, остављајући грађевину са само три и по спрата висине. Постоје приче да га није завршио због своје смрти. Тако је Торањ, напола завршен, стајао пуних 90 година све док се други архитекта, Гуљељмо де Инстрик, није посветио овом пројекту. Торањ је завршен тек 1360.године, али је све више тонуо због тла на ком се налазио.

Бонано Писано

Торањ је преживео најмање четири јака земљотреса од 1280. године. Разлози за то су динамика између структуре и тла. До 1990. године, торањ у Пизи се толико накривио да су званичници морали да га затворе за посетиоце и покрену санационе радове. Инжењери су успели да смање нагиб за 44 центиметра, вративши торањ у положај који је имао 1838. године. Криви торањ у Пизи поново је отворен за посетиоце и туристе у децембру 2001. године.Торањ има седам звона,која представљају музичке ноте, али иако је првобитно замишљен као звоник, ова звона се нису огласила још од 20. века. Разлог овоме је што свако звоно тежи чак 3628 kg, то је био још један од разлога нагињања торња. Бенито Мусолини својевремено је торањ прогласио срамотом за Италијане и наредио да се торањ изравна. По његовој наредби избушено је стотине рупа у темељима које су потом испунили бетоном. Нажалост, резултат је био супротан Мусолинијевој жељи — терет бетона потиснуо је торањ дубље у земљу и узроковао још већи нагиб.Бенито Мусолини

Током Другог светског рата Американци су сумњали како Немци користе торањ као осматрачницу и планирали су га сравнити са земљом. Прича каже како је амерички наредник Леон Векштајн био толико очаран лепотом архитектуре торња и катедрале да није желео издати наредбу паљбе чиме га је спасио од уништења. Од 2001. године после реконструкције посебна комисија надгледа грађевину. Они су установили да се торањ од тада исправио за неких 2,5 cm. Ипак, ником не одговара да се грађевина исправи јер онда не био занимљив туристима. Недалеко од кривог торња планира се изградња новог, од челика и стакла. Нова зграда градиће се по угледу на чувени торањ у Пизи, а биће коришћена првенствено за пословни простор. Сматра се да ће и она својим изгледом привући туристе, мада су многи скептични по овом питању сматрајући да ће нарушити садашњи изглед града. Изградња ће коштати око педесет милиона евра. Криви торањ у Пизи проглашен је 1987. светском баштином Унеска.