"Национална историја Српског народа" - кнез Гојник и кнез Прибислав Мутимировић

„Национална историја српског народа“- кнез Гојник и Прибислав Мутимировић

Гојник је био још један од српских кнезова из династије Вишеславића, и био је један од савладара кнежева у периоду од 860-870.године, а након смрти свог оца 851.године преузима власт заједно са својом браћом Мутимиром и Стројимиром. Заједничким снагама су отерани Бугари, нажалост како то уобичајено бива долази до неслоге међу браћом. Тада Мутимир излази као победник из тих сукоба, а Гојник је заједно са Стројимиром одлази у Бугарску као таоц. Што се тиче његовог сина,он је постојао и звао се Петар који је рођен негде у другој половини 9.века. Он долази на власт у Србији око 892.године и влада њом око две деценије.

Најстарији син кнеза Мутимира је био кнез Прибислав Мутимировић, који је рођен 867.године. Владао је Србијом од 891-892, његова кратка владавина је окончана тако што га је свргнуо Петар Гојниковић иначе Прибиславов брат од стрица. Прибислав се након свргавања са власти, склонио на подручје Хрватске заједно са млађом браћом Браном и Стефаном. Након тога му се губи сваки историјски траг, а његов син Захарија долази на власт у Србији тек негде око 10.века

"Национална историја Српског народа" - кнез Стројимир

"Национална историја Српског народа" - кнез Стројимир 

Напомена-о њему има мало података

Кнез Стројимир је био српски великаш из 9.века. Био је брат кнеза Мутимира, као и део владарске породице Властимировића. Помиње се у византијским изворима, првенствено у "De administrando imperio" код Порфирогенита. У том извору се каже, да је након смрти кнеза Властимира дошло до сукоба заа престо. Доласком Мутимира на власт, Стројимир као и Гојник су протерани у Бугарску. У овој објави ћемо говорити о "печату кнеза Стројимира". Он је настао негде у 9.веку, носио се око врата или око руке и служио је за утискивање у восак приликом потписивања уговора, повеља и слично. Купастог је облика је има утиснут крст, и у круг написано на грчком "Боже помози Стројимиру". Мотив крста је упућивао на то да је његов власник био хришћанин. Сам српски народ је био хришћански, поготово владарски род. Висок је око 2 сантиметра и тежак је око шеснаест грама, израђен је у златарама у Цариграду и Солуну. Тада се Србија чврсто везивала за Цариград. Године 2006. је пронађен у Минхену на аукцији, а држава Србија га је откупила.