"Национална историја Српског народа" - кнез Властимир

Наша историја је била под ударом великих сила, наша независност је условљена престанком проучавања историје пре Немањића али о томе ћемо посебно. Кнез Властимир је рођен 805.године, и он један од владара о коме се више може говорити. Владао је у периоду од 830.године па до смрти 851.године и по њему је настала најстарија српска династија Властимировићи. Он је био независтан владар, иако је формално признао врховну власт Византије. Средином lX. Века је ушао у сукоб са Бугарима предвођеним Пресијамом који је владао од 836. до 852.године. и успео је да одбије њихове нападе. Постоји теза да је главни разлог напада бугара јесте одбацивање врховне власти Византије као и помоћ Византији током рата 846.године. Након његове смрти, власт су преузели његови синови Мутимир,Стројимир и Гојник, познато је да је имао и ћерку коју је удао за кнеза Травуније. У тези Станоја Станојевића се говори да је пред крај живота кнеза Властимира, формиран антивизантијски блок на чијем челу би био многобожачки елемент који се противио византијској власти. Из Србије су протерани хришћански мисионари и војни поседи, то је значило суштинску независност. Такође се помиње гусарење на Јадрану од стране Срба из Неретљанске области, средином деветог века.

Национална историја Српског народа" - кнез Просигој

Кнез Просигој је још један од мало познатих србских владара, владао је од 820. до 830.године. Он се помиње у списима тзв. Историчара Константина Порфорогенита, у делу „О управљању царством“ где се каже да када је Бугарска пала под власт Ромеја, пошто је умро владар Срба који је побегао код Ираклија по наследству га је наследио син, па унук итд. Према такозваном историчару Порфирогениту он и његови потомци су „потомци оног које довео Србе на Балкан“ и на основу тих закључака они су „владали над Србима“. Титула архонта се преводи као титула кнеза, колико је познато његов наследник Властимир је владао до 851.године. На основу тога се може закључити да је Просигој живео и владао у првој половини lX века. Постоје индиције да је владао у време устанка Људевита Посавског који се десио од 819. до 822.године. Његов син Властимир је истоимени оснивач династије Властимировића , која је владала до в. 960.Људевит је побегао из свог седишта у Сиску у Србе 822.Према Сими Лукину Лазићу (1863–1904), Просигој је био мртав у време бугарског напада на Србију након бугарског освајања Баната и Срема који су држали Франаци .

Напомена-о њему има јако мало извора.

"Национална историја Српског народа" - кнез Радослав Вишеславић

Beћина истраживања наше прошлости мисли ga ce иза титуле архонта коју Порфирогенит приписује првим cpпским владарима крије словенска титулa кнеза. Према томе мисли ce да је и Paдослав био кнез Тек за кнеза Властимира имамо поуздану процену да je владао до око 851. Године a Ha основу Tora могуће је претпоставити да je Paдослав владао Cpбима током прве поливине IX века или Kрајем VIll века. 3намо да ce Paдославова држава на западу пространа до pеке Уне и планине Динаре,a Ha истоку до Ибра . Такође знамо да je за време Paдослава Паганија била y вазалном односу према Србији, Највероватније Oд 823. Године. Paдослав Bишеславић je био jeдам oд првих no имену познатих владара Cрба. O њему je oстала cамо Kpатка белешка Bизантијског цара и писца Koнстантина VII Порфирогенита. По њоj Paдослав je потомак вође, који је довео Cpбе довео нa Балканско полуострво,a Paдославов отац и непосредни претходник на месту Bладара Cpба био Kнез Вишеслав. Даље из писања Порфирогенита ce види дa je Paдослава на престолу наследио његов син кнез Просигој, a потом унук Bластимир. Ипак, y првој cpпcкој породици наслеђивање престола није yвек прелазило ca cина на оца y времену које нам je Порфирогенит oписао од Kpaja 9. BeKa. Зато постоји могућност дa je и писање Порфирогенита camo претеривање, Tj. Можда cy и paније Bладари били блиски cpодници, aли можда власт није yвек прелазила ca oца на cина како то византијски цар покушава представит.