"Национална историја Српског народа" Бран и Стефан Мутимировић

"Национална историја Српског народа" - Бран и Стефан Мутимировић

Бран Мутимировић је син кнеза Мутимира и отац тадашњег кнеза Павла Брановића, о коме ћемо говорити накнадно. Помиње се у изворима Константина Порфирогенита , имао је старијег брата Прибислава и млађег брата Стефана. Константин Порфирогенит га помиње у рату са Бугарском, коју предводи тадашњи цар Борис који је владао од 852. године до 889.године. Његов отац кнез Мутимир је поразио Бугаре око 840.године, зато се Борис одлучио на освету. Међутим, он је поражен а његов син Владимир заједно са још дванаест бољара је заробљен. Владимир је због страха од заседе, тражио да га до границе спроведу Бран и Стефан, синови Мутимира. Одведен је до Раса, и примили су поклоне од Бориса и узвратили су исто са осамдесет крзнених хаљетака ( то је попут ђуде или џемада, како то турци зову), два сокола, два роба ( у средњем веку су постојали робови, чисто да се зна одмах) и два пса. Бран је напао сина кнеза Гојника, Петра Гојниковића али је поражен и ослепљен. Ипак његов син Павле је владао Србијом након пада Петра Гојниковића.

Стефан Мутимировић је био још један од синова кнеза Мутимира, такође о њему сазнајемо из извора Константина Порфирогенита. Рођен је у периоду од око 870.године до 874.године. Сматра се једним од првих хришћанских владара из династије Властимировића, повезује се са периодом примања хришћанства у време византијског цара Василија I који је владао од 867.године до 886.године. Такође се помиње у рату са царем Борисом, тако да се нећемо понављати.

"Национална историја Српског народа" - кнез Гојник и кнез Прибислав Мутимировић

„Национална историја српског народа“- кнез Гојник и Прибислав Мутимировић

Гојник је био још један од српских кнезова из династије Вишеславића, и био је један од савладара кнежева у периоду од 860-870.године, а након смрти свог оца 851.године преузима власт заједно са својом браћом Мутимиром и Стројимиром. Заједничким снагама су отерани Бугари, нажалост како то уобичајено бива долази до неслоге међу браћом. Тада Мутимир излази као победник из тих сукоба, а Гојник је заједно са Стројимиром одлази у Бугарску као таоц. Што се тиче његовог сина,он је постојао и звао се Петар који је рођен негде у другој половини 9.века. Он долази на власт у Србији око 892.године и влада њом око две деценије.

Најстарији син кнеза Мутимира је био кнез Прибислав Мутимировић, који је рођен 867.године. Владао је Србијом од 891-892, његова кратка владавина је окончана тако што га је свргнуо Петар Гојниковић иначе Прибиславов брат од стрица. Прибислав се након свргавања са власти, склонио на подручје Хрватске заједно са млађом браћом Браном и Стефаном. Након тога му се губи сваки историјски траг, а његов син Захарија долази на власт у Србији тек негде око 10.века

"Национална историја Српског народа" - кнез Стројимир

"Национална историја Српског народа" - кнез Стројимир 

Напомена-о њему има мало података

Кнез Стројимир је био српски великаш из 9.века. Био је брат кнеза Мутимира, као и део владарске породице Властимировића. Помиње се у византијским изворима, првенствено у "De administrando imperio" код Порфирогенита. У том извору се каже, да је након смрти кнеза Властимира дошло до сукоба заа престо. Доласком Мутимира на власт, Стројимир као и Гојник су протерани у Бугарску. У овој објави ћемо говорити о "печату кнеза Стројимира". Он је настао негде у 9.веку, носио се око врата или око руке и служио је за утискивање у восак приликом потписивања уговора, повеља и слично. Купастог је облика је има утиснут крст, и у круг написано на грчком "Боже помози Стројимиру". Мотив крста је упућивао на то да је његов власник био хришћанин. Сам српски народ је био хришћански, поготово владарски род. Висок је око 2 сантиметра и тежак је око шеснаест грама, израђен је у златарама у Цариграду и Солуну. Тада се Србија чврсто везивала за Цариград. Године 2006. је пронађен у Минхену на аукцији, а држава Србија га је откупила.

"Национална историја Српског народа" - кнез Мутимир

"Национална историја Српског народа" - кнез Мутимир

Своју активност на покрштавању Срба Василије I није усмерио само према Неретвљанској области, већ према целој Србији. Примање хришћанства од стране владарске породице у Србији можемо сместити између 867, када је Василије I ступио на престо, и 870 пошто Јиричек рођења прва два српска принца са хришћанским именима, најмлађег Мутимировог сина Стефана и Гојниковог сина Петра који су према подацима били вршњаци,смешта између 870 и 874. У прилог овоме могао би да иде документ из 872. у ком папа позива извесног словенског кнеза Мутимира да се потчини панонско-сремској црквеној области чији је центар био недалеко од данашње Сремске Митровице због чега у овом Мутимиру многи виде Властимировог сина.На чело Бугарске 880. долази Борис који креће на Србију желећи да освети пораз свог оца. Властимирови синови спремно су дочекали војску из Бугарске и нанели јој још тежи пораз у односу на онај који се десио три деценије раније. Овом приликом заробљен је Борисов син Владимир са свим војсковођама које су из сукоба са Србима успели да изнесу живу главу на раменима. После овако тешког пораза Бугарска је била приморана да склопи мир и закључено је пријатељство услед чега су размењени поклони. Остало је забележено да су заробљеници „молили“ Србе да их отпрате до границе, до Расе, остаје нам нејасно због чега али је могуће да су се осећали сигурније да пролазе кроз Србију под пратњом српске војске него сами, где су размењени поклони у име пријатељства. Познат нам је садржај Мутимировог поклона Борису, који се састојао од два роба, два сокола, два хрта и деведесет кожа, али не и Борисовог Мутимиру на чему су неки историчари из Бугарске темељили своју неодрживу тезу о потчињености Србије Бугарској у то доба. Непосредно након склапања мира са Бугарском, дошло је, до сукоба међу браћом, око власти, из кога је Мутимир изашао као победник. Млађу браћу је заробио и послао бугарском владару на чување, док је код себе задржао Гојниковог сина Петра, који је тада још увек био дете.Порфирогенит, као разлоге сукоба, наводи Мутимирову жељу да има целокупну власт за себе. Модерни историчари се, углавном, нису бавили дубљим разлозима овог сукоба, већ су само преносили цареве податке. Живковић међутим, сматра да разлог који Порфирогенит наводи није тачан, пошто су се увек удеони кнезови бунили и покушавали да се домогну власти (Деса (1153 — 1155, 1162 — 1165), Немања ((1166)1168 — 1196)), а никад то није чинио врховни владар. Он овај сукоб тумачи као сукоб византијског и бугарског утицаја у Србији, попут оног који ће уследити након свргавања Петра Гојниковића 917. године. По њему је Мутимир мировним уговором признавао врховну власт бугарског хана, уместо византијског цара као до тада. Ова промена је негативно дочекана у Цариграду, тако да је Византија покушала да преко његове млађе браће изврши промену државне политике у Србији.Задржавање Петра у Србији је сигурно имало за циљ да осигура Мутимира од евентуалних нових напада Стројимира и Гојника. Чињеница да крај себе није задржао Стројимировог сина Клонимира, може се тумачити само чињеницом да он тада још увек није био рођен, већ да се родио у Бугарској. Њега је касније Борис Михајло оженио једном бугарском принцезом, са којом је он добио сина Часлава (933—око 960).Борис Михајло 864. године прихвата хришћанство из Византије, а већ 866. године Византија у потпуности контролише унутрашње прилике у Бугарској, која од тог доба не представља опасност ни по кога на Балканском полуострву, како по Византију, тако и по Србију. Опадање бугарске моћи и успон Византије, довели су тога да Мутимир призна њену врховну власт, можда још 864. године, а најкасније 867. године, током које византијски цар Василије I са флотом долази у Јадран.Није познато шта је Мутимир одлучио, али је извесно да су Моравско-панонска мисија и словенско богослужење у централној Европи пропали 885. године са Методијевом смрћу.Кнез Мутимир је умро 891. године, а наследио га је најстарији син Прибислав (891-892). Поред њега, Мутимир је имао још два сина Брана и Стефана.

"Национална историја Српског народа" - кнез Властимир

Наша историја је била под ударом великих сила, наша независност је условљена престанком проучавања историје пре Немањића али о томе ћемо посебно. Кнез Властимир је рођен 805.године, и он један од владара о коме се више може говорити. Владао је у периоду од 830.године па до смрти 851.године и по њему је настала најстарија српска династија Властимировићи. Он је био независтан владар, иако је формално признао врховну власт Византије. Средином lX. Века је ушао у сукоб са Бугарима предвођеним Пресијамом који је владао од 836. до 852.године. и успео је да одбије њихове нападе. Постоји теза да је главни разлог напада бугара јесте одбацивање врховне власти Византије као и помоћ Византији током рата 846.године. Након његове смрти, власт су преузели његови синови Мутимир,Стројимир и Гојник, познато је да је имао и ћерку коју је удао за кнеза Травуније. У тези Станоја Станојевића се говори да је пред крај живота кнеза Властимира, формиран антивизантијски блок на чијем челу би био многобожачки елемент који се противио византијској власти. Из Србије су протерани хришћански мисионари и војни поседи, то је значило суштинску независност. Такође се помиње гусарење на Јадрану од стране Срба из Неретљанске области, средином деветог века.

Национална историја Српског народа" - кнез Просигој

Кнез Просигој је још један од мало познатих србских владара, владао је од 820. до 830.године. Он се помиње у списима тзв. Историчара Константина Порфорогенита, у делу „О управљању царством“ где се каже да када је Бугарска пала под власт Ромеја, пошто је умро владар Срба који је побегао код Ираклија по наследству га је наследио син, па унук итд. Према такозваном историчару Порфирогениту он и његови потомци су „потомци оног које довео Србе на Балкан“ и на основу тих закључака они су „владали над Србима“. Титула архонта се преводи као титула кнеза, колико је познато његов наследник Властимир је владао до 851.године. На основу тога се може закључити да је Просигој живео и владао у првој половини lX века. Постоје индиције да је владао у време устанка Људевита Посавског који се десио од 819. до 822.године. Његов син Властимир је истоимени оснивач династије Властимировића , која је владала до в. 960.Људевит је побегао из свог седишта у Сиску у Србе 822.Према Сими Лукину Лазићу (1863–1904), Просигој је био мртав у време бугарског напада на Србију након бугарског освајања Баната и Срема који су држали Франаци .

Напомена-о њему има јако мало извора.

"Национална историја Српског народа" - кнез Радослав Вишеславић

Beћина истраживања наше прошлости мисли ga ce иза титуле архонта коју Порфирогенит приписује првим cpпским владарима крије словенска титулa кнеза. Према томе мисли ce да је и Paдослав био кнез Тек за кнеза Властимира имамо поуздану процену да je владао до око 851. Године a Ha основу Tora могуће је претпоставити да je Paдослав владао Cpбима током прве поливине IX века или Kрајем VIll века. 3намо да ce Paдославова држава на западу пространа до pеке Уне и планине Динаре,a Ha истоку до Ибра . Такође знамо да je за време Paдослава Паганија била y вазалном односу према Србији, Највероватније Oд 823. Године. Paдослав Bишеславић je био jeдам oд првих no имену познатих владара Cрба. O њему je oстала cамо Kpатка белешка Bизантијског цара и писца Koнстантина VII Порфирогенита. По њоj Paдослав je потомак вође, који је довео Cpбе довео нa Балканско полуострво,a Paдославов отац и непосредни претходник на месту Bладара Cpба био Kнез Вишеслав. Даље из писања Порфирогенита ce види дa je Paдослава на престолу наследио његов син кнез Просигој, a потом унук Bластимир. Ипак, y првој cpпcкој породици наслеђивање престола није yвек прелазило ca cина на оца y времену које нам je Порфирогенит oписао од Kpaja 9. BeKa. Зато постоји могућност дa je и писање Порфирогенита camo претеривање, Tj. Можда cy и paније Bладари били блиски cpодници, aли можда власт није yвек прелазила ca oца на cина како то византијски цар покушава представит.